"DULE DOLAZI, IMA OGROMNU MASNICU ISPOD OKA..." Sale Đorđević podelio nepoznatu i filmsku anegdotu o Vujoševiću: Kaže nam - rešeno je! Zakazali su obračun...
Smrt Duška Vujoševića pogodila je javnost u Srbiji, ali i regionu, Evropi i svetu.
Vujošević je preminuo u sredu, 8. aprila, u 68. godini života i od njega su se oprostile mnoge legende.
Jedna od njih je i Aleksandar Saša Đorđević, koji je u razgovoru za SK otkrio kako se seća čuvenog trenera i podelio je anegdotu koja nije toliko poznata javnosti.
- Ispričaću vam jednu interesantnu priču, ne znam da li to bilo ko zna. Moj prvi susret sa Duletom je bio kada sam imao 12 godina. Trenirali smo u školi 'Prva proleterska', tako se tada zvala, na Dorćolu. A mnogo govori o njemu kao mladom čoveku, treneru... Njegova velika karakteristika, stalno se vezivao za mlade, momke kojima je pomogao da izrastu u prave ljude i igrače. Da se vratim u detinjstvo. Na putu do te sale, odjednom su počeli da nas maltretiraju neki klinci iz kraja, praktično svakodnevno. Jednom smo zakasnili na trening, došli uplakani, a Dule nas je pitao šta se dešava. A mi kažemo da nas svako veče čekaju, traže nam lovu, tuku nas, njih desetak starijih na nas trojicu. On kaže, dobro. I pozove neke svoje drugare, pa su nekoliko dana nešto pripremali i unosili u tu salu - počeo je priču za SK Đorđević, pa u dahu dodao:
- U subotu smo imali neku utakmicu na Kalemegdanu, relativno rano, pre podne, oko deset. Mi smo bili deo neke sekcije, tako je bilo vreme, pri Crvenoj zvezdi. On je tamo radio. Mi ga čekamo, njega nema, vreme prolazi, 30, 45 minuta, nema ga. Onda ga ugledamo kako silazi niz one stepenice, a ogromna masnica ispod oka. I kaže nam: Rešeno je, od sada, neće više nikada da vas diraju...
Nastavio je Đorđević da se seća ove situacije.
- Bili smo zapanjeni, taj dan smo leteli po terenu. E, to je kada igraš za trenera iz ljudske, dečije zahvalnosti. Njemu i njegovim ortacima, dvojica, trojica Zemunaca, koji su došli da nas odbrane. Tako je to bilo u to vreme. Zakazali su obračun sa ovima sa Dorćola, potukli se zbog nas, dece. E, to je moje odrastanje i vrednosti koje su tada postojale. Ostavio je neizbrisiv trag na sve one koji su ga poznavali, radili sa njim… Svi koji smo prošli kroz njegove ruke, sećamo se dobro, naučili smo mnogo od njega kao trenera i, čoveka. Mnogo je rečeno, jedinstven, poseban čovek...
Govorio je i o generaciji za koju je nastupao kod Vujoševića.
- Bio sam u ekipi koja je otišla na fajnal for Kupa šampiona u Gentu, ali i deo onog čuvenog finala Kupa Radivoja Koraća protiv Kantua. Bila je to jedna od najvećih internacionalnih pobeda jer je trofej osvojen na našem terenu u staroj Hali sportova na Novom Beogradu. Kažem posebno ‘naj’, mislim u emotivnom smislu. Sećate se društva, Marcorati, Riva, Tarner, Benson…Dule nas je predvodio. I posle toliko godina, ne zaboravlja se ta atmosfera. Ušlo je ko zna koliko više hiljada gledalaca, bilo je i italijanskih navijača. Prava košarkaška fešta završena sa našom titulom u Humskoj i nacionalnim Kupom te sezone. On je stvarno živeo košarku, celim svojim bićem, a dok je u glavi stalno odzvanjalo: ‘Košarka, košarka…’ I sada, kada se okrenemo, šta je sve ostalo iza njega, koliko titula, trofeja, igrača… Koliko je reprezentativaca izrađeno kroz neki Partizanov kult, koji je tada postojao. U odnosu prema nacionalnom dresu, to je i njegova zasluga i svih onih koji su sa njim radili. To je bilo uvek velika tema, a posebno svih nas koji smo mogli da ‘dotaknemo’ seniorsku selekciju.
Za kraj, setio je još jedne situacije sa Duletom.
- Još jedno moje sećanje. Igrali smo u Beogradu protiv Cibone. Dobio je napad slepog creva, opasno je rizikovao. Nije mogao da vodi utakmicu, zamenio ga je Reba Ćorković. Završio je u bolnici, hitno operisan. Sećam se da smo izgubili. Bilo mi je krivo zbog njega, onako sav tužan, posle meča, direktno sam otišao u bolnicu. Seo sam sa njim, pričali smo o svemu... I tada je puno zdravstveno rizikovao. Eto, košarka i dijabetes, ‘sposobni’ su za svašta, pa i na pogubni uticaj na život. Mnogo u njegovom slučaju - zaključio je za SK, Aleksandar Đorđević.
BONUS VIDEO: